ШТА ЈЕ ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ?
Дигитално насиље (енг. cyber- bullying) је коришћење дигиталне технологије (интернета и мобилних телефона) с циљем да се друга особа узнемири, повреди, понизи и да јој се нанесе штета.
ВРСТЕ Е-НАСИЉА
- Насиље се дешава када малолетник:
- – шаље узнемирујуће поруке мобилним, е-маилом или на chat-u
- – украде или промени лозинку за е-маил или надимак на chat-u
- – објављује приватне податке или неистине на цхату, блогу или интернетској страници
- – шаље узнемирујуће слике путем е-mail или ММС порука на мобилном
- – поставља интернетске анкете о жртви
- – шаље вирусе на е-маил или мобилним
- – шаље порнографију и нежељену пошту на е-mail или мобилни
- – лажно се представља као друго дете.
ПО ЧЕМУ СЕ ЕЛЕКТРОНСКО НАСИЉЕ РАЗЛИКУЈЕ ОД ДРУГИХ ВРСТА НАСИЉА:
- Може бити присутно 24 сата и сваки дан у недељи.
- Дете је изложено насиљу и узнемиравању код куће и на другим местима која су за њега била сигурна.
- Публика и сведоци могу бити многобројни и брзо се могу повећавати.
- Деца и млади који се понашају насилно могу остати анонимни. Ова чињеница може изазвати снажан осећај страха, изложености и незаштићености код оних који су доживели е-злостављање, док ономе ко чини злостављање то може бити подстицај за наставак,
- Без физичког контакта са жртвом или публиком, деца и млади теже схватају последице насилног понашања.Карактеристично за цхат, блог и интернетски форум јесте коришћење надимака (ницкова) које посетиоци сами изаберу, што пружа анонимност. Управо та анонимност подстиче корисника да буде отворен и да подели с другима ствари које би му било неугодно рећи некоме ко га познаје, што је занимљиво посебно адолесцентима, који типично имају неке своје тајне.Манипулисати нечијим мишљењем о другој особи врло је лако, а то по правилу раде особе и саме фрустриране стварима за које оптужују друге. Те особе могу мислити да их, ако се крију иза ницка, нико неће открити, али то баш није тако.
- Анонимност на интернету ипак је у неку руку лажна, јер захваљујући савременој технологији, могуће је ући у траг особама које то чине
Најчешће се срећу следећи облици дигиталног насиља:
- постављање узнемирујућих, увредљивих или претећих порука, слика или видео-снимака на туђе профиле или слање тих материјала СМС- ом, инстант порукама, имејлом, остављање на чету;
- снимање и дистрибуција слика, порука и материјала сексуалног садржаја;
- узнемиравање телефонским позивима;
- лажно представљање, коришћење туђег идентитета, креирање профила на друштвеним мрежама на туђе име;
- недозвољено саопштавање туђих приватних информација, објављивање лажних оптужби или гласина о другој особи на профилима друштвених мрежа, блоговима итд;
- промена или крађа лозинки;
- слање вируса;
- исмевање у онлајн причаоницама и на интернет форумима, непримерено коментарисање туђих слика, порука на профилима, блоговима;
- игнорисање, искључивање (нпр. из група на социјалним мрежама), подстицање мржње (по различитим основама) и др.
Данас се дигитално насиље најчешће врши путем:
- социјалних мрежа и платформи за дељење видео садржаја (нпр. Facebook, Google+, My Space, Twitter, Ask.fm, Omegle, YouTube, Ins- tagram, Flickr, Snapchat и др.7 );
- СМС порука и телефонских позива;
- имејлова;
- инстант порука (IMs – instant messages) и текстуалних порука (нпр. WhatsApp, Skype, Viber и др.);
- сликовних порука и видео материјала;
- причаоница или „соба за четовање” (енг. chat rooms);
- блогова, форума;
- онлајн видео-игара.
ПРЕВЕНЦИЈА ДИГИТАЛНОГ НАСИЉА?
Односите се према другима с поштовањем.
Златно правило сваке комуникације, без обзира да ли се она дешава у реалном или виртуелном свету гласи: не чини другима оно што не желиш да они/е теби чине!
Будите свесни/е трагова које остављате у дигиталном свету , размислите пре него што нешто „постујете”, „шерујете”, „твитујете”… Имајте на уму да информација коју једном поставите на интернет престаје да буде ваше власништво и да заувек губите контролу над њом. На пример, само једна несмотрено постављена фотографија, неколико година касније, може некоме бити препрека за добијање радног места…
Обратите пажњу на језик којим комуницирате на интернету Непримерене, грубе и вулгарне поруке могу повредити некога, иако можда иза њих не стоји нужно лоша намера. Осим тога, већина форума, мрежа и других онлајн сервиса има прописана правила комуницирања, па вам се може десити да вас привремено искључе или да вам трајно онемогуће коришћење тих сервиса.
Будите опрезни/е с личним информацијама, не делите их с другима Никада не делите личне информације (име, адреса, бројеви телефона, име школе, место живљења) о себи, породици или пријатељима с другима, чак и онда када позитивно процењујете њихове намере. Поштујте упутства за заштиту личних података15 и правила за креирање безбедне лозинке1.6 То ће повећати вашу безбедност на интернету.
Предузмите неопходне мере техничке заштите како бисте предупредили/е могућност насиља. Заштитите свој рачунар антивирус програмима. Приликом регистрације на неку социјалну мрежу, прочитајте упутства за безбедно коришћење.
Помозите особама које се не сналазе најбоље на интернету
Свака особа која користи интернет у неком тренутку била је „новајлија” на њему. Будите солидарни/е, помозите другима да безбедније користе интернет, јер тако повећавате и личну безбедност, а интернет чините безбеднијим и бољим местом за све који/е га користе.
Будите свесни/е дигиталног насиља
Дигитално насиље чешће је него што то многи млади мисле. Имајте на уму да интернет није креиран с циљем да буде пријатељско окружење за децу и младе! Често млади нису свесни да својим понашањем повређују друге и да заправо чине дигитално насиље.
Немојте пасивно да посматрате дигитално насиље, пријавите га
Дигитално насиље треба пријавити и на њега треба реаговати.
Информишите се о дигиталном насиљу
Информишите се о превентивним мерама које можете да предузмете пре него што се дигитално насиље догоди. Запамтите, само заједничким снагама можемо да учинимо интернет безбеднијим и бољим местом за младе!
Коришћење интернета сведите на разумну меру
Не трошите превише времена на интернету. Постоје и други занимљиви начини на које можете да потрошите своје слободно време.
САВЕТИ:
Никад немојте давати податке ни фотографије о себи, својој породици и пријатељима, јер се могу злоупотребити.
Имајте на уму могућност лажног представљања.
Немојте писати ништа чега бисте се стидели ако то прочитају ваши пријатељи у школи или у комшилику, не шаљите фотографије које не бисте желели показати другима.
Нисте ви криви због тога што вам прете и вређају вас.
Затражите помоћ од старијих чак и кад мислите да сте учинили нешто недопуштено.
Немојте избрисати с мобилног податке и фотографије које вам је неко послао јер ће помоћу њих полиција лакше пронаћи особу која вам прети.
Никад немојте ићи сами на састанак с особом коју сте упознали путем мобилног, на дреуштвеној мрежи, чету или путем блога.
КОМЕ ПРИЈАВИТИ ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ ?
Сваки облик насиља, па и дигитално насиље, пријављује се школи: наставнику/ци и одељењском старешини. У зависности од нивоа насиља, активности у вези са заштитом предузима сам наставник/ца и одељењски старешина, тим за заштиту од насиља, односно унутрашња заштитна мрежа, или се укључује спољашња заштитна мрежа (остале установе: центар за социјални рад, полицијска управа, установе здравствене заштите).
032-741-214
Образовно-васпитна установа је у обавези да сваки облик насиља трећег нивоа пријави надлежној школској управи у року од 24 сата.
У оквиру Министарства просвете, науке и технолошког развоја функционише СОС телефонска линија. На број телефона 0800/200-201 може да се пријави сваки облик насиља, па и дигитално насиље.
