Последње наставне дане искористили смо да закључимо оцене , али и да организујемо са ученицима, у школском дворишту, прављење клупа од палета. На овај начин смо желели да обележимо овогодишњу „Недељу сећања и заједништва“.
Дечаци су вредно расклапали палете, тестерисали, шмирглали и спајали делове клупа. Донели су алат и материјал који им је био потребан за рад. Затим су девојчице, нестрпљиво чекајући свој ред, прионуле на фарбање, у стилу Тома Сојера. Није било бежања од посла, већ тражење вишка четкице. Сви су радили у атмосфери узајамног поштовања и сарадње, уз осмех и разговор. Осетила се искрена емоција која нас једино учи правим вредностима.
На осушеним клупама исписивали смо поруке о другарству, хуманости, емпатији, љубави које смо научили читајући Малог принца, Агија и Ему, Хајдуке, песме Мирослава Антића… Међу речима нашао се и понеки цртеж, нота, формула. Примери из литературе изненада постану опипљиви део ђачког живота, а знање из техничког образовања и математике врло применљиво.
Да ли се само срцем добро види и да ли је суштина оку невидљива, само су неке од порука записане на клупама другарства.
Ту је потписе и заједничке „разговоре“ из учионица оставила и генерација која нам одлази, мали матуранти. Несташни и радознали, без лоших намера у својим догодовштинама, слушали су поуке и примали знања од својих наставника отвореног срца.
„И даље верујем у децу“, поручује ових дана Љубивоје Ршумовић, а ми их испраћамо са жељом да имају пуно среће у животу и да израсту у дивне, младе људе!
