Овогодишња једнодневна екскурзија за ученике узраста од првог до петог разреда је имала изузетно богат програм.
Прва дестинација коју смо посетили је био спомен комплекс „Кадињача“ надомак Ужица, посвећен борцима ужичког радничког батаљона који су погинули 29. новембра 1941. године, штитећи одступницу главнини партизанских снага из Ужица ка Санџаку. Споменичку композицију чине три целине: Амфитеатар Ужичке републике, Алеја Радничког батаљона и Плато слободе. Овај меморијални комплекс је временом постао један од симбола антифашистичке борбе. Кадињача је 1979. године проглашена за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију.
Након Кадињаче запутили смо се ка језеру Перућац. Једночасовно крстарење језером на броду „Гризли“ је било употпуњено интерактивном едукативном радионицом „Чувари природе“. Кроз задатке и игрице, ученици су се на забаван начин упознали са вредностима Националног парка Тара и значајем заштите природе, сазнали су нешто више о шумама, животињама и екологији.
Пауза за ручак је уследила приликом посете реци Врело у насељу Перућац, у подножју планине Таре. Ова река важи за једну од најкраћих река у Европи. Називају је још и „Река година“ јер је њен ток дугачак 365 метара. Вода Врела потиче од дренираних падавина са пространог кречњачког платоа Таре. На крају свог кратког тока улива се у Дрину, водопадом висине од 14 метара.
Крајња дестинација нашег путовања је био манастир Рача. Манастир је удаљен шест километара од Бајине Баште. Налази се на десној обали речице Раче, Дринине притоке, на висоравни окруженој са свих страна огранцима планине Таре. Према предању, саградио га је српски краљ Драгутин Немањић крајем XIII века. Манастир Рача је у XVI и XVII веку био центар Рачанске преписивачке школе. Био је место окупљања умних глава и духовно средиште народа овог краја.
Очекивања ученика су у потпуности испуњена, упркос временским условима са необично високим температурама за ово доба године. На место поласка смо се, пуни утисака и помало уморни, вратили у касним вечерњим сатима.
