АРСЕНИЈЕ ЛОМА
(око 1778. Драгољ – 1815. Брусница (Горњи Милановац))
Војвода Арсеније Лома долази у ред оних ратника који су свом снагом стали на браник слободе народне, а слободну отаџбину своју видели нису. Лома је рођен у рудничком Качерy у селу Драгољ око 1770.год. Преци су му дошли из Гојне Горе. Када је букнуо Карађорђев устанак Лома је имао преко 30 година и већ је као буљубаша водио окршаје против Турака. Са сигурношћу се тврди да је учествовао у Орашцу у бирању вође првог српског устанка, као и да је у његовој кући у Драгољ у то време направљен важан договор о устанку.
У првој великој победи устаника, освајању Рудника, фебруара-марта 1804.год. поред Карађорђа учествовао је и Лома са саборцима Лазаром Мутапм, Миланом Обреновићем, Кара Петром, Јанићијем Ђурићем, Станојем Главашом, Јованом Лазићем и другим виђенијим Рудничанима. 18.фебруара, Карађорђева војска је била пред Рудником, а 19. фебруара позвани су Турци на предају. У зору, 20.фебруара, четири хиљаде устаника напало је Турке. Бекством друмом за Чачак, злогласни Сали-ага Ђеврић, брат дахије Кучук-Алије, старешина турског града на Руднику избегао је смрт. Тиме је 6-ог марта ослобођен од Турака први град Устаничке Србије. Лома учествује и у ослобађању Чачка 24. марта а потом и у борбама битке за Ужице и Карановац (Краљево). После војевања у Рашкoj Лома доводи живаљ из тог краја у опустелy Шумадију (Наводи се да је дошло 74 фамилије, које данас чине староседеоци овог краја).
Историјски извори помињу Арсенија Лому као војводу још од 1806.год. од великих битака и победа на Мишару и Београду. Међутим, званично је Лома постао војвода, као и друге рудничке старешине, Милић Дринчић и Лазар Мутап тек 1811.год. Са својим Качерцима Лома је ишао је с фронта на фронт. Учествовао је у боју на Делиграду, близу Алексинца. Вожд, са многим устаничким вођама, 21.септембра 1813.год. прелази у Аустрију. Лома држи Делиград дуго после пада целе Србије. Видевши крах устанка враћа се у свој крај, брани рудничке збегове, тако да у овом крају није било великих одмазди и зулума. Арсеније Лома, заједно са нераздвојним саборцима Лазаром Мутапoм и Милићем Дринчић, али и Милошем Обреновићем, не прелази Саву.
Стање у Београдском пашалуку није никад било горе, нити Турци суровији. Лома није хтео да се покори београдском везиру Сулејман-паши Скопљаку, осећајући да ће настрадати као Станоје Главаш. Турски план је био исти као и 1804. године у сечи кнезова. Зато одмах и почињу припреме за нови устанак. Због све горег стања и турског зулума српски прваци праве договоре прво у Топчидеру затим Ломиној кући у Драгољу па код Николе Милићевића у манастиру Враћевшница. На састанцима у Рудовцима и Вреоцима донете су коначне одлуке о дизању на оружје и без Милоша Обреновића. А ако он не прихвати планирано је да га убију да не би стао на турску страну.
Лома је био свестан да без Милоша устанак не може да успе, а посебно не, ако је на противничкој, турској страни. Потврђују то и његове речи у Рудовцима: „Да никада ништа од овог договора бити не може, ако и Милош рудничке нахије садашњи кнез, и то с нама не пристане. Да ће гледати да Милоша народном устанку приволи, а ако не хтедне, да ће га он као Турчина сматрати и у првој га згодној бусији убити, да не служи ни Турцима, кад неће своме прејадноме народу.“
Оружаном акцијом у Јасеници Арсеније Лома започиње Други српски устанак , пре његовог јавног обнародавања у Такову. Затим прелази у своју качерску кнежинy, опкољава Рудник и осваја га 10. априла 1815.год.
Лома је почео војне операције још 8. априла, док је 11. априла (23. априла) коначно решено и јавно обнародовано у Такову да се устаје поново на Турке. И опет је први утврђени град који су устаници напали био Рудник и поново се војвода Лома сукобио са Агом Токатлићем, којега је из Рудника први пут најурио 6. марта 1804.године. У овом другом сукобу ослобађајући утврђени Рудник, Лома гине. Сахрањен је у центру варошице Рудник, испод пригодног споменика од белог мермера. Споменик је посвећен Ломи и свим ратницима са Рудника палим у ратовима 1912-1920. На овом споменику пише: „У постољу ове пирамиде почивају посмртни остаци Арсеније Ломе војводе качерског“. Значај качерској јунака најбоље су описали Милан Ђ. Милићевић и Константин Ненадовић. „Лома је био јунак у боју, мудар на договору, зато је свуд био уважаван. Грдне је ране имао. Стаса је био висок, снаге крупне, пуне, смеђ, дугих, а ретких бркова, низ леђа му је увек висила плетеница косе, а на себи је свакакад носио зелену доламу. Он је био и велики усталац за народну ствар. “ Лома није био само ратник и мегданџија, него стварни организатор Првог а посебно Другог устанка. И увек међу првима који су смело улазили у преломне догађаје оба устанка. Отуда је његова личност не само локалног значаја, него и уграђена у само ткиво српске револуције са почетка XIX века.
